Šta u stvari čovek predstavlja i kako funkcioniše?
Ljudsko biće je vrlo kompleksan dinamični sitem u kome sinergično deluju bilioni ćelija.
Čovek je samosvesno, savesno i kreativno biće. Sfere ljudskog bića su telo, duša i duh.
Pod ćelijom kao osnovnom jedinicom ljudskog bića ne podrazumevamo samo materijalne ćelije, odnosno ćelije koje grade telo. Postoje i ćelije duše i ćelije duha.
Ćelije duha su osnova građe ćelija duše. Ćelije duše su osnova građe ćelija tela. Tako su u stvari, ćelije duha osnova građe i tela.
Svaka je ćelija svet za sebe, koji funkcioniše efikasno i svrsishodno, nesebično u službi celine. Svaka ćelija je u svakom trenutku spremna da se žrtvuje za celinu. O funkcionisanju tela dosta toga znamo, ali moramo priznati da je naše znanje i razumevanje vrlo ograničeno i nepotpuno, što znači da je neuporedivo veća sfera nepoz-natog i nejasnog.
O funkcionisanju duše i duha naša su znanja vrlo oskudna, nejasna i nepotpuna. Ljudsko biće postoji kao sinergična celina. Svaka sfera, svaka komponenta i svaka ćelija postoje i deluju u svrhovitoj međuzavisnosti. Sfere se sinergično međusobno prožimaju.
Svako ljudsko biće je jedinstveno i neponovljivo i kao takvo predstavlja univerzum za sebe, koji poseduje neograničene mogućnosti i potencijale. Višemilenijumske tekovine tradicija, teorija i praksa čovečanstva nesumljivo su pokazale da čovek može da kontroliše sebe i da kreira svoju realnost. Čovek je demijurg svoje stvarnosti.
Ljudsko biće postoji i može opstati jedino kao har-monizirana sinergična celina. Duh jeste esencijalna osnova, i sadržan je u sva-koj ćeliji bića. Telo i duša su tako modaliteti ispoljavanja duha u stvarnosti. Međutim, u sinergičnoj celini koju nazivamo ljudsko biće, sve sfere i svi sastavni delovi su jednako važni i značajni.
Telo je građa bića, ili njegov prostor. Njegova os-novna funkcija je metabolizam, odnosno transfer materije i energije. Telo predstavlja i funkcioniše kao organizam u kome sve funkcioniše u harmoničnoj međuzavisnosti.
Duša je životni dah bića, odnosno njegovo vreme. Njena odlika je fiziologija or- ganizma. Duša pokreće i održava metabolizam i tako omogućava stvaranje i balansiranje energije neophodne za promene, koje znače samo-obnavljanje. Tako duša omogućava opstanak, regeneraciju i funkcionisanje organizma i uopšte ljudskog bića u celini. Duša omogućava i održava život.
Duh je esencija ljudskog bića, odnosno njegova gravitacija, kreativna sila koја om-ogućava njegovo posto-janje kao zasebni entitet u svetu, realnosti i stvarnosti. Ljudsko biće postoji u harmoničnoj i sinergičnoj međuzavisnosti sa spoljašnjim svetom (univerzumom), u kome egzistira kao poseban entitet. Narušenje te harmonične međuzavisnosti predstavlja osnovu za funkcionalna narušavanja unutar bića, koja se u stvari u daljem svom progresu ispoljavaju na telesnoj osnovi kao bolesna stanja or- ganizma.
Čovek je samosvesno, savesno i kreativno biće.
To je njegova suština i smisao. To su imanentno duhovne odlike.
Međutim, bez postojanja i harmoničnog sudelovanja sa telom i dušom, ljudsko biće se ne može praktično ispoljiti i ostvariti. Bez toga se ne može realizovati stvaranje, što je smisao postojanja ljudskog bića.
Više o našim teorijskim postavkama možete saznati u našim knjigama i našim prak-tičnim programima duhovnog razvoja. Osnova za naše teorijske postavke o ljudskom biću postavljene su u našim fundamentalnim radovima:
1. Dodir duha
2. Ljudsko biće
3. Re-Genesis (Samoisceljenje – Program isceljenja)
4. Duhovni razvoj
Naša teorijska razmatranja kao i praktične konsekvence koji od istih proiz- ilaze, razrađeni su u našim knjigama, studijama i kometarima, koji jesu ili će biti prezenti-rani javnosti.